TESTAMENT LESANDRA VELIKOG SRBIMA
Izvor:ninicninic.com
Original teksta testamenta Lesandra Makedonskog Srbima (i Mesagetima) nalazi se na kamenoj ploči crkve Sv Jeronima u Pragu, ali nije dostupan javnosti. Istraživačkim trudom Milenka Nikolića pronađena su četri stara dela, u kojima je ovaj kuriozitet opširno opisan, a koji je M. Nikolić objavio pod naslovom „Testament Aleksandra Velikog“.
Jedno od ovih dela je Crkvena istorija gornjolužničkih Srba, objavljena 1767. u Budišinu, koja sadrži kratak tekst čiji početak glasi:
Mi, Aleksandar, kralj Filipa u Makedoniji, u kneževinama prvenstveno, osnivač carstva u Grčkoj, sin velikog Jovana, opunovlašćen kroz Rektanab, Bramane i drveća, takođe sunca i meseca poštovalac, uništitelj persiskog i medskog carstva, srca najvećeg svetskog od početka do propasti, od podne do ponoći. Poštovanoj srpskoj istoriji i jeziku…
U daljem tekstu odaje se priznanje Srbima i namenjuju im se oni koji će im služiti?
Iz ovog teksta nameću se dva pitanja, koja su naravno popuno nezavisna od truda M. Nikolića. Prvo je opšte zajedničko ime Srbi koje nije postojalo u Lesandrovo vreme, a drugo akcenat na „slugeranstvu“ (cinična verzija?), što stoji u potpunoj suprotnosti sa Lesandrovom ličnošću i delom.
Nekanonski spisi Svetog pisma započinju sa delima Lesandra Velikog, koje Kuran takođe priznaje, jer, on prethodi Hristosu sa svojom humano-univerzalnom idejom slobode, bratstva i jednakosti među ljudima. Lesandar je prvi vladar naše planete koji je sili podredio čovekovo pravo na egzistenciji, o čemu svedoči tolerancija vera i običaja vojnički poraženih naroda.
Za njega je ljudska veličina bila u vrlini, koju je shvatao kao dužnost, koja uzdiže čoveka iznad telesnosti. On sam o tome svedoči u jednom pismu Aristotelu u kome doslovno kaže „…da bi više voleo da sazna duhovni zakon vaseljene i tajnu sveta i života, nego vasceli svet da oružano pokori“.
Bio je veoma obrazovan čovek. Dao je da se na stenu kod Ninive ukleše tekst „Zakona ljudskih“, poznat kao Smaragdna ploča. Omiljena literatura mu je bila Ilijada. Svirao je na liru, kao Ahil pre njega i Skenderbeg posle njega. U ophođenju je bio vedra duha i lakonske misli. Na prigovor Aristotelov da će se izgubiti u dalekoj Aziji bez mape, odgovorio je da su se mornari oduvek orijentisali po pticama. Kada mu je Parmenid predložio da primi ponuđeno Darijevo zlato, rekavši da bi on uzeo to zlato da je car, Lesandar mu je odgovorio da bi i on uzeo zlato da je Parmenid. Od svih bogatstava koje je u Makedoniji razdelio drugima, pred polazak na Istok, za sebe je zadržao samo „nadu“.
Lesandar je izvršio reformu dotadašnjeg kalendara, koji su Lagići kasnije preneli u Egipat, a Kleopatra naložila Sozigenu da izradi za Cezara, nama danas poznat kao julijanski, a njegova korekcija kao gregorijanski. Takođe je formirao univezalno kulturni centar u Aleksandriji i prvi otvorio uporedno polje proučavanja ljudskih kultura.
SVETLICA – br 11 april 2006. Periodka za narodno predanje, prosvetu i umeće
Autor Dušan Ninić[subscribe2]
