VINČANSKA CIVILIZACIJA-VINCA CULTURE

MALO ZNANO U INOSTRANSTVU

Znaci iz Vinče  izvor:pesicisinovi.co.rs

 

Nastala 7000 BC (godina pre hrista). Vinča- arheološko nalazište zvano Belo brdo, nalazi se nadomak  Beograda.

Vinča-Belo Brdo (Serbian: Винча-Бело брдо) is an archaeological site in Vinča, a suburb of BelgradeSerbia.

Ancient Aliens connection Project with historical sites and artifacts in nowadays Serbia. This is just a test version for some of the future videos and information. Intro made by CRUSTYFARMERS. Create and produce by Ivan Terzic


VINČANSKA CIVILIZACIJA-VINCA CULTURE

The Vinča culture is a Neolithic archaeological culture in Southeastern Europe, dated to the period 5500–4500 BCE. Named for its type site, Vinča-Belo Brdo, a large tell settlement discovered by Serbian archaeologist Miloje Vasić in 1908, it is thought to represent the material remains of a prehistoric tribal society mainly characterised by their settlement pattern and ritual behaviour.

Map of Vinca

Znaci iz Vinče-Vinca symbols

Znaci iz Vinče  izvor:pesicisinovi.co.rs

———————————————

Izvor:studiob.rs

Vinča menja udžbenike arheologije

21. April. 2010, Autor :

U doba vinčanske kulture, pre 7.000 godina, dogodila se prva industrijska revolucija.

To je otkrila mlada arheološkinja iz Srbije Miljana Radivojević, koja je na doktorskim studijama na Institutu za arheologiju Univerziteta Koledž u Londonu.

“Otkrili smo najstarije tehnološke ostatke bakra u Vinčanskoj kulturi, za koje se do sada smatralo da ih nema”, rekla je Radivojević izjavi novinarima u Narodnom muzeju u Beogradu, u kojem, zajedno sa svojim mentorom Tilom Rerenom, nastavlja istraživanje.

“Pronašli smo neugledne male komadiće, zelenkasto-sivkaste boje, koje je teško pronaći u zemlji. Samo zahvaljujući pažljivim istraživanjima, oni su pronađeni”, istakla je Radivojević.

Ona ja objasnila da je najveći rezultat istraživanja na lokalitetu Belovode pronalazak malih komadića zgure, tehnološkog otpada pri procesu topljenja metala, koji su sačuvali informaciju šta se dogođalo u prošlosti.

“Mi iz jednog malog komadića možemo da uočimo kakvi su bili uslovi topljenja, koje su bile temperarature, kakvi su bili tehnološki procesi, koja je bila vrsta rude”, dodala je Radivojević.

Ona je okarakterisala metalurgiju kao tehnološki korak napred, jer je ubrzala razvoj društava. “Znajući da se to događa ovde, na Balkanu, mi imamo puno prava da pričamo o prvoj industrijskoj revoluciji Evrope i sveta”, naglasila je Radivojević.

“Tvrdimo da je Vinčanska kultura jedna od kultura koja baštini evropsku kulturu i da se iz nje razvila jedna moderna, evropska kultura, hiljadama godina posle toga”, objasnila je ona.

Do sada je, kako je naglasila Radivojević, postojao jedan pogled na arheologiju, prema kome su civilizacija, kultura i tehološki napredak nastali na Bliskom istoku.

“Ovo je pogled odavde, sa Balkana. Sa jedne istance, mi možemo tvrditi da u ljudskom društvu ideje nastaju na više mesta u svetu”, naglasila je ona i poručila da rezultat ovog istraživanja pokazuje da ne postoji jedan izvor svemudrosti i napretka sveta.

“Vinčanska kultura će sigurno ući u udžbenike kao kultura koja će promeniti viđenje o nastanku evropske praistorije, o istoriji Evrope. Balkan svakako jeste Evropa, a ovim to i dokazujemo“, istakla je Radivojević.

Ona je najavila da će prvi deo rezultata istraživanja biti dostupan svetskoj akademskoj javnosti za dva meseca. Možemo se nadati da će se rezultati istraživanja za pet do deset godina naći u udžbenicima, previdela je Radivojević.

Takođe je naglasila da finansijska konstrukcija istraživanja nije završena, jer fali još novca za treću godinu studija.

Britanska vlada je platila polovinu celokupne sume koja iznosi 90.000 funti, rekla je Radivojević, koja je naišla i na razumevanje ministarstava kulture i nauke u Srbiji, Fonda za mlade talente i još nekoliko finansijera koji imaju interes za ovo istraživanje.

Profesor na Institutu za arheologiju na Univerzitetu Koledž u Londonu Tilo Reren objasnio je da je Vinčanska kultura imala razvijeno zanatstvo, tehnologiju i znanje u isto vreme, možda i ranije nego na Bliskom istoku ili Iranu.

To snažan pokazatelj nezavisnog nastanka izuma naroda koji je živeo na Balkanu, istakao je Reren. Prema njegovim rečima, ljudi na Balkanu su pre više hiljada godina od metala pravili alatke koje su mnogo bolje od alataki od kamena.

“Možete uzeti sekiru napravljenu od kamena da oborite drvo, ali ćete sekirom napravljenom od metala uraditi to tri do četiri puta brže”, objasnio je Reren.

On je istakao da su alatke od metala pomogle ljudima u Vinčajskoj kulturi da se brže razviju, unapređuju poljoprivredu, olakšaju sebi rad i povećaju populaciju. “To je polazna tačka industrijske revolucije nastale pre 7.000 godina”, poručio je Reren.

Nivo industralizacije je sasvim drugačiji od onoga što mi danas mislimo, ali je princip isti, jer su hemijska, industrija teških metala, rudarstvo, topljenje metala, pravljenje alatki promenili društvo, naglasio je Reren koji je bio pozitivno iznenađen rezultatima Miljaninog istraživanja.

Arheolog Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu, kao nosilac istraživanja na lokalitetima vinčanske kulture, podsetio je da su istraživanja na lokalitetima Belovode, kod Petrovca na Mlavi, i Pločnik, kod Prokuplja, počela 1994. godine, ali da se do kapitalnih rezultata došlo saradnjom sa Intitutom za arheologiju iz Londona.

“Imamo kapitalne rezultate. Metalurgija je jedno od poslednjih revolucionarnih otkrića u istoriji civilizacije i taj tehnološki korak je strašno ubrzao razvoj potonjih evropskih kultura”, naglasio je Šljivar.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući istraživanjima, rekonstruisan je život ljudi vinčanske kulture i jedno od važnih orktića je pronalazak figurina bikova rađenih u terakoti.

Šljivar je rekao da su istraživanja pokazala da je reč o pripitomljenim, radnim životinjama koje su služile za dovlačenje rude.

Belovode i Ploče su dva najveća naselja vinčanske kulture, koja zauzimaju oko 100 hektara, istakao je Šljivar i objasnio da je na oba lokaliteta istraženo samo 400 kvadratnih metara.

“To je jedan promil svega toga i ko zna šta nas tamo još očekuje. Nažalost, sredstva su skromna”, rekao je Šljivar.

“Nas finansira Ministarstvo kulture i nadamo se da ćemo, posle ovih izuzetnih nalaza za srpsku, ali i evropsku arheologiju i nauku, dobiti više sredstava, kako bi se projekat proširio”, zaključio je Šljivar.[subscribe2]

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Follow Me