ŠTEDLJIVE SIJALICE-zablude

“ŠTEDLJIVE”  SIJALICE – CFL
Biznis i finansije utorak, 18. maj 2010.
SIJALICE SA UŽARENIM VLAKNOM se polako POVLAČE u EU i ustupaju mesto tzv. ŠTEDLJIVIM sijalicama. Da li su i koliko ovakve sijalice stvarno štedljive? Da li manje zagađuju okolinu i koji je njihov ekološki aspekt? Nebojša Radivojević je u okviru savetovanja “Osvetljenje 2009” objavio rad o istinama i zabludama o kompaktnim fluorescentnim izvorima kao alternativi klasičnim sijalicama.
Plan povlačenja klasičnih sijalica je ovakav:
-do prvog septembra 2009. godine, povlače se sve sijalice snage iznad 80W
-do istog datuma 2010. godine sve sijalice iznad 65W.
-2011. godine iznad 45W,
-2012. godine iznad 7W
-2016. godine sijalice energetske klase C (halogene “energy saver” sijalice).

Autor polazi od činjenica da su klimatske promene evidentne, kao i da je fluorescentni energetski efikasniji od inkadescentnih u smislu emotivanja lm/W.Ali, utrošak energije za proizvodnju štedljive kompaktne fluo sijalice je, prema različitim izvorima, od 6 do 40 puta veći nego za proizvodnju klasične sijalice. Pri tome, uzimajući u obzir masu i zapreminu štedljivih kompaktnih fluo sijalica, mnogostruko je veći utrošak energije (odnosno veća je emisija CO2) za njihov transport od proizvođača (najčešće u Kini) do prodajnih objekata širom sveta.
Tako da proizvodnja kompaktnih fluo sijalica iziskuje daleko više materijalnih resursa.
Dok je za proizvodnju klasične sijalice potrebno samo staklo, lim, bakar, kalaj i volfram sa napomenom da je sve netoksično i lako za reciklažu,
za proizvodnju kompaktfluo sijalice potrebno je  : staklo, lim, bakar, kalaj, živa, olovo, antimon, barijum, arsen, itrijum, jedinjenja fosfora, cink-berilijum-silikat, kadmijum-bromid, jedinjenja vanadijuma, torijum i plastika.
Jačina svetlosti nije baš toliko drastično veća sa fluo sijalicama kako to kažu proizvođači, jer, iako na kutiji sijalice piše da je npr. 11W=60W, u stvarnosti je po rečima autora, 11W kompaktna fluo sijalica 570-610 lm, dok je 60W klasična sijalica 710 lm. Razlika u jačini svetlosti “ekvivalentnih” sijalica je samo 15-20%.
ŠTA  PREDUZETI KADA SE kompaktna fluo sijalica RAZBIJE U STANU ? (nije istaknuto na fabričkim pakovanjima) .
Otvoriti prozor i napustiti prostoriju. Provetravati 15 minuta. • Sakupiti staklene ostatke sijalice korišćenjem krutog papira ili kartona (NE golim rukama s obzirom da živa prodire kroz kožu). • Lepljivom trakom sakupiti male fragmente stakla. • Pod obrisati vlažnim papirom ili krpom • Ukoliko se preostali ostaci usisavaju, kesu iz usisivača nakon čišćenja treba izvaditi. • Sve predmete upotrebljene za čišćenje, kao i kesu iz usisivača, treba odložiti u plastičnu kesu, i dobro je zatvoriti. • Odeću ili posteljinu na koje su pali delovi sijalice ne treba više upotrebljavati, već ih treba baciti. -Uputstvo
Agencije za zaštitu životne sredine SAD (“U.S. Enviromental Protection Agency”) za odlaganje slomljenih kompaktnih fluo sijalica Potrošnja energije sijalice sa užarenim vlaknom je 60W – 60VA. S obzirom da je faktor snage standardne kompakt-fluo sijalice znatno manji od jedinice (kreće se u rasponu 0,45-0,65), smanjenje potrošnje električne energije korišćenjem takve sijalice treba posmatrati u odnosu na prividnu snagu, te autor navodi tipične primere. Kompakt-fluo sijalica nominalne snage 11W: 75mA x 230 V = 17,25 VA ili kompakt-fluo sijalica nominalne snage 20 W: 175mA x 230V = 40,25 VA.
Pri tome su kompaktne fluo sijalice sa visokim faktorom snage (>0,90) su skuplje i nema razloga da se kupci opredeljuju za njih, s obzirom da im to ne bi donelo dodatne uštede jer privatni potrošači ne plaćaju reaktivnu energiju.
To znači i da kompaktne fluo sijalice “prljaju” distributivnu mrežu višim harmonicima. Prisustvo viših harmonika je nepovoljno i za distributivnu mrežu i za potrošače.
PROBLEM  posle POTPUNE ZAMENE SIJALICA ( nove na mesto starih)
-Kompaktne fluo sijalice nisu prikladne za korišćenje u svetiljkama sa lošom ventilacijom, a to su ugradne, nadgradne zatvorene: plafonjere, zidne svetiljke i slično, kao i neke poluotvorene svetiljke, i to zbog osetljivosti integrisane elektronike na visoke temperature.
-Može se okvirno računati da 50% svetiljki u domaćinstvima nije prikladno za kompaktne fluo sijalice, te zabrana inkadescentnih sijalica iziskuje dodatne troškove kupovine novih svetiljki.
-Praktična strana zamene takođe nije jednostavna, jer kompakt-fluo sijalice dostižu maksimalni svetlosni fluks 30-60 sekundi nakon paljenja što npr. može biti iritirajuće pri kratkim boravcima u prostoriji i za razliku od kompakt-fluorescentnih, inkadescentne sijalice su standardnih oblika i veličina.
Kvalitet svetlosti klasičnih, inkadescentih, sijalica superioran je u odnosu na sve ostale veštačke izvore svetlosti.
Razlog tome leži u kontinualnom spektru, koji svetlost inkadescentnih izvora čini najpribližnijom sunčevoj svetlosti na koju je ljudsko oko adaptirano tokom miliona godina evolucije, gde autor prilaže i prigodan grafikon.
Nekontinualnost spektra kompaktnih fluo izvora ima za posledicu nemogućnost razlikovanja finijih nijansi boja.
Indeks reprodukcije boja najkvalitetnijih fluo sijalica, iako nominalno visok (Ra=85), i dalje je neadekvatan u stambenim prostorima za duži boravak, zbog mogućeg stvaranja neprijatne atmosfere u prostoriji, izobličenja boje ljudske kože, boja materijala u enterijeru, hrane, odeće i slično.
RADNI VEK SIJALICA JE ZNAK PITANJA
Deklarisani radni vek ovakvih sijalica (pri 50% otkaza) realan je samo u idealnim uslovima koji su 2,7 časova rada dnevno, ciklusi od 60 minuta rada i 90 minuta isključenja, sijalica radi u idealnim uslovima (izvan svetiljke) itd. U stvarnosti, više od 50% kompaktnih fluo sijalica renomiranih brendova otkaže pre isteka deklarisanog broja radnih sati, a kod sijalica jeftinih brendova radni vek je još kraći (u praksi svega 2-3.000 sati). Naravno, česta paljenja i gašenja jeftinijih kompaktnih fluo sijalica značajno skraćuju njihov radni vek, a skraćuje ga i njihova instalacija, kako jeftinih tako i renomiranih proizvođača, u slabo ventilirane svetiljke. Troškovi reciklaže jedne kompaktnih fluo sijalica kreću se, prema različitim izvorima, od 0,30 do 1,00 evra, te nije ekonomski isplativa i vrši se samo u svrhu bezbednog odlaganja žive.
U Srbiji (i velikoj većini zemalja u svetu) nije realno očekivati mogućnost reciklaže kompaktnih fluo sijalica u skorijoj budućnosti, te će živa iz sijalica završavati na deponijama smeća, a odatle u podzemnim vodama, rečnim tokovima i, na kraju, u lancu ljudske ishrane. Autor upozorava da ovo može imati nesagledive posledice u slučaju omasovljenja korišćenja kompaktnih fluo izvora i pametno zaključuje da je pretpostavka za uspešnu reciklažu – disciplinovani konzumenti.
O autoru studije
Nebojša Radivojević (1971) je završio studije arhitekture u Beogradu i specijalističke studije za lighting design na Univerzitetu Vizmar/Nemačka i Kraljevskom tehničkom univerzitetu u Stokholmu/Švedska. Član međunarodne asocijacije profesionalnih lighting dizajnera (PLDA).
Gostujući predavač na Kraljevskom tehničkom univerzitetu (KTH) u Stokholmu, Švedska. Živa, koju sadrže fluo sijalice, je izuzetno toksičan element, ali i tehnološki neizbežan sastojak svake. Nalazi se u količinama do (dozvoljenih) 5 mg. Kvalitetne sijalice renomiranih proizvođača sadrže manje žive (1-2 mg), ali su one značajno skuplje. Realnost je da će se većina potrošača, primoranih na kupovinu kompakt-fluo sijalica usled zabrane klasičnih sijalica, odlučivati za jeftinije varijante – sa većim sadržajem žive. Argument pobornika kompakt fluo sijalica da se upotrebom klasičnih sijalica u atmosferu oslobađa više žive nego što je sadrži “ekvivalentna” kompakt-fluo sijalica nije relevantan, jer se sagorevanjem uglja u termoelektranama oslobađa elementarna živa. Živa iz fluo sijalica završava na deponijama smeća, gde se mikrobakterijskim procesima u metanskoj sredini sjedinjuje u metil-živu, daleko toksičniju od elementarne žive i to od 100 do čak 1000 puta. Monometil-živa sa deponija, pretežno putem podzemnih voda, ulazi u ekosistem i potom u ljudski lanac ishrane. Autor zaključuje da samo 5% električne energije utrošene u stanovima otpada na osvetljenje. Racionalnijim korišćenjem bojlera, klima uređaja, šporeta ili veš mašine može se ostvariti značajno veća ušteda električne energije (kao i smanjenje emisije CO2 u atmosferu) nego zamenom klasičnih sijalica kompakt-fluorescentnim. Da li je masovna upotreba kompaktnih fluo sijalica odgovor na problem globalnog zagrevanja?
Uzimajući u obzir ukupni energetski bilans proizvodnje, transporta, upotrebe i reciklaže kompaktnih fluo sijalica zaključak je – NE.
Uroš Nedeljković broj 66, maj 2010.

Objavljeno na sajtu bifonline.rs »


 

One thought on “ŠTEDLJIVE SIJALICE-zablude”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Follow Me