Po ko zna koji put se oduševim kada arheolozi počnu da dokazuju svetskoj javnosti o našem području uz Dunav i civilizaciji koja je ostavila mnogo tragova iza sebe. Jedino što nije bilo dozvoljeno da se objavljuju sva nalazišta i dokazi o kojima se u poslednje vreme sve više piše. Šta se desilo u mnogo davnim periodima Srbije koja je bila ogromna? Ko je sve živeo i čime su se bavili stari narodi? U svakom slučaju, metalurgija je baza gradjenja ali i ratovanja i osvajanja teritorija.
Izvor teksta:magacin.org
Међународни тим археолога који је у понедељак започео истраживања на једној од најпознатијих праисторијских металуршких локација на свету у Плочнику код Прокупља, покушаће да потврде да је управо ту колевка светске металургије. Стручњаци из Велике Британије, Немачке, Италије и Србије, у оквиру пројекта „Развој металургије у Евроазији“ покушаће да одгонетну и зашто је метал први пут почео да се топи управо на простору данашње Србије.Стручњаци сматрају да је то најстарије налазиште те врсте у свету
– На основу до сада пронађених бакарних алатки сматрамо да је посреди најстарији локалитет те врсте на свету, па ћемо уз тим еминентних стручњака из иностранства покушати да наше тезе и потврдимо – истиче Јулка Кузмановић Цветковић, директор прокупачког Народног музеја и један од директора овог пројекта, који се изводи у сарадњи са Народним музејом у Београду и Институтом за археологију.
Упоредо са радовима на истраживању нових сонди на локалитету у Плочнику који обухвата 120 хектара површине, започети су и радови на испирању земљишта, како би се открио настанак пронађених алатки и осталих предмета од бакра.
– Свим овим проучавањима желимо да докажемо како су људи стигли до савремене технологије. Зато нам је циљ да пронађемо траг људи који су овде стварали почетке савремене цивилизације – истиче Цветковићева, која посебно истиче учешће доктора Бена Робертса, са Универзитета у Дураму у Великој Битанији, Душана Шљивара, кустоса Народног музеја из Београда, Миљане Радивојевић, аутора пројекта, као и Силвије Амиконе из Италије, која је на њему докторирала…
Археолошко налазиште у Плочнику откривено је 1927. године, приликом трасирања железничке пруге Прокупље
– Куршумлија, да би уследила истраживања која су показала да је налазиште изузетно богато и значајно, односно да локалитет припада млађој фази винчанске културе. Истраживања су обновљена 1996. у организацији београдског и прокупачког народног музеја, а по објављивању монографије на немачком језику, овај локалитет постаје познат европској и светској јавности. Такође, од 2012. године у истраживања се укључује Иститут за археологију Универзитетског колеџа из Лондона, па истраживања добијају међународни карактер.
Извор: Вечерње Новости[subscribe2]
