Mladi su se odlično dosetili i taj problem odmah rešili. Osmislili su  nov, izmišljeni rečnik u skraćenicama- MIKS našeg jezika i uglavnom engleskog. Naše je bilo samo da ovo sve odmah prihvatimo. 

Ovde dajem jedan deo skraćenica, sa Vukajlija.com   Ostatak u tekstu drugog autora.

Ne znam – nzn
Ne mogu – nmg
Valjati se po podu od smeha – lol
Extra – xtra
ks – x
oh my god – omg
bezveze – bzvz
zezati – zez
nema na cemu – nnc
thanks – tnx
jebi ga – jbg
jebo te – jbt

SKRAĆENICE SAVREMENIH KOMUNIKACIJA

Izvor: 24sata.rs

Internet je postao neizbežan način komunikacije, a čet je nametnuo korišćenje skraćenica, koje mahom potiču iz engleskog, ali ima i onih poreklom iz srpskog jezika.

Feng shui JE ENERGIJA Kosmosa koja je i u ljudima i u svim delovima Planete Zemlje. 

To znači da je usko vezana i za ljude i njihovo zdravlje i odličan osećaj života. O čoveku i njegovom izgledu i odeći je napisano u  ličnom feng shuiju .

A za prostor, evo par kratkih stavki o rasporedu stana.

 Ulazna vrata-ulaz chi energije u stan

Veliki značaj daje se ulazu u stan ili prostor.

To je tzv. udah zmaja ili ulaz sveže i zdrave chi energije u prostor. Od životnog  je značaja kakava su vrata. Potrebno je da su najviša i najšira od svih ostalih vrata u stanu.

Kvalitet vrata je u uskoj zavisnosti od položaja kuće u trigramu i njenog pripadanja yin (ženskoj energiji) ili yang (muškoj energiji).  Boja, materijal, reljef, visina. Delovi vrata, pločica sa imenom, zvekir ili špijunka  otirač..samo su jedni od potrebe i načina postavke lekova i pojačivača chi energije na vratima.

 CENTAR PROSTORA – Tai Chi

Centar prostora znači njegovo energetsko srce. Spaja energije Zemlje i Kosmosa sa ostalim delovima stana. Kao što vodimo računa oko svog srca, tako i za centar – srce prostora.

Iz njega izlaze sva ostala područja života: karijera, ljubav, porodica, novac, prijatelji, kreativnost, duhovnost i ugled.

Centar prostora bi trebalo da bude uvek prazan i oslobodjen od velikog nameštaja, zidova ..i  lepo uredjen. Tako iz dobro uredjenog centra odlazi kvalitetna životna energija za sva gore pomenuta područja života.

U sam Feng shui centar  prostora dolazi oko 40%  Nebeske energije koja je najveći deo  ljudske sreće.  Boja svih plafona u prostoru je potrebno da bude BELA.  Dolazeća nebeska kosmička energija najlakše i najviše voli da prodire kroz belu boju. Ostale boje zidova u prostorijama zavise od strana sveta na kojoj se nalaze. Povedite računa o svetlosti u centru i uopšte u celom stanu.

Feng Shui centar nazivamo i Tai – Chi. Mesto  duboke jednosti- sadržava aspekte svih osam trigrama i najvažniji je deo stana ili prostora uopšte. Zdravlje i harmonija su od najvećeg značaja.

  DNEVNA SOBA

Natuzzi

Jedna od bitnijih prostorija u stanu. S obzirom da je boravak u ovoj prostoriji vezan za sve ukućane i goste postavka nameštaja se bazira na dobrim i lošim pravcima ukućana. Zato je potrebno znati lični kua broj i element svih koji žive tu.

Voditi računa  da se nastavlja dobra energija iz centra stana ili tai chi. To se postiže pravilnim rasporedom nameštaja. Bez blokada od troseda, fotelja ili stočića. Pazite na velike ormane koji bi zaklanjali vidik. Boje se stavljaju po strani sveta na kojoj se soba nalazi. Takodje i po natalnoj karti kuće. Detalje vezujemo za pojačivače , kristale i feng shui lekove. Pojačivači su i bambusi  i mirisi.

Dnevna soba je nekada povezana i sa trpezarijom i kuhinjom i zove se otvoren prostor ili open space. U ovom slučaju, feng shui analiza je nešto više komplikovana .

KUHINJA

Voditi računa da nije u centru stana ili preko puta ulaznih vrata. Ako jeste, onda se angažuje feng shui konsultant za lečenje.

Osnovne stvari koje se podrazumevaju u analizi kuhinje po feng shuiju je  postavka bele tehnike, boje, materijali, sudopera. Takodje postavka frižidera, kojeg simboliše žena u kući i šporeta koji je simbol muškarca.

Lošom postavkom kuhinjskih elemenata i tehnike dolazi do blokade i zastoja Chi, koja utiče na stanare. Čistoća cele kuhinje i tehnike je od primarne važnosti.

Energija spremanja hrane  se direktno prenosi na članove domaćinstva. Tako se misli i emocije tokom pripreme obroka, prenose na ljude kroz hranu. Ako je osobi prijatno dok priprema hranu, onda prenosi ljubav. Ljubav ulazi u tela ostalih ukućana, pa je onda ovo lekovito. U suprotnom, postaje otrov. Dakle, HRANA JE I LEK I OTROV.

   SPAVAĆA SOBA 

Najvažniji deo od svih prostorija u stanu. Tu se provodi jedna trećina života.

Prostor teba da bude miran, bez ikakvih tehničkih aparata. Bez ogledala i cveća.

Krevet je najvažniji feng shui komad nameštaja u celom životu.  Oblik kreveta, uzglavlje, dušek i fioke  kao i  njegova postavka su veoma bitni.

To je najintimniji komad sa energijom osobe koja spava. On je u vezi sa zdravljem, životnom energijom i odnosom sa ljudima.

Boja posteljine, materijal i i noćna odeća su u uskoj vezi sa ljubavnom energijom stanara.

Takodje i noćne komodice i ostali deo nameštaja. Ljubavni simboli kao lekovi ili pojačivači su od presudne važnosti za neku vezu ili brak.

Postavka  sveća, mirisa i eteričnih ulja doprinose pojačavanju ljubavne i seksualne energije.

 DEČIJA SOBA

Soba u kojoj rastu budući odrasli ljudi. Osobe sa identitetom i velikom odgovornošću za dalji tok života i razvoja Zemlje, uopšte.

Krevet je najbitniji komad nameštaja, kao i kod roditelja. Uvek se vodi računa o visini tavanice, nekih delova nameštaja i slika koje su iznad glave.

Feng shui postavka nameštaja, radnog stola, kompjutera i TV je u vezi sa uzrastom dece. Podela je na predškolski, školski i studenstski uzrast.

Akcenat je na bojama zidova, nameštaja i podova. Takodje na svetlu i lampama i veličini prozora i količini dnevne svetlosti.

KUPATILO I WC

Kupatila su najgori oblici oduzmanja energije kuće. Oni imaju  ktonsku energiju koja se manifestuje smradom fekalija, na materijalnom nivou.

Crpe ili oduzimaju energiju kuće, pa samim tim i ljudi u njoj.

Nameštaj i boje kupatila su u uskoj vezi sa stranom sveta na kojoj se nalazi. Sa ličnim kua brojem stanara, pa i afiniteta . Neko voli klasično kupatilo, a drugi ultra moderno.

Klasični feng shui lekovi se manje postavljaju. Zato se feng shui  rešenje bazira na rasporedu kupatilskog nameštaja, mirisima, kristalima i bojama.

Veliki feng shui pozdrav od Mime Miković

—————–

POVEZANE TEME:  Feng shui srećni bambusi       FS saveti protiv depresije           Orgon-životna energija    Feng shui know it all  Detox     Kristali     Zašto sam odabrala feng shui   Kurs feng shui   Savet za toplo vreme   Odeća i feng shui     Boje odeće govore o nama      Delfini i feng shui    Aromaterapija

telefon: 061 63 43 143  i email: info@fengshuisrbija.com

IZVOR: vesna.atlantidaforum.com

Da li ste se ikada zapitali zbog čega se srpska istorija proučava samo od Nemanjića, iako su Srbi postojali hiljadama godina pre toga?

Da li je reč o srpskoj religiji koja je iz određenih razloga morala biti zaboravljena, ili možda uništena?

 Zanimljiv je podatak koliko se naš narod otuđio od svoje izvorne religije, stare više hiljada godina. Iako se zna da pripadamo slovenskoj grupi naroda, malo ljudi je upoznato sa našom pravom religijom. Sa našim božanstvima i svim onim znanjem koje su naši preci imali. Ogromno duhovno znanje koje se nalazilo u drevnim staroslovenskim spisima izgubljeno je i zaboravljeno. Tome su u svakom slučaju zaslužni razni politički trendovi kroz koje je naš narod prolazio, kao i prihvatanje drugih religija koje su se na jedan perfidan način borile protiv slovenske duhovnosti.

I tako godina za godinom, vek za vekom, Sloveni su se pod prisilom stranih religija sve više odvajali od svoje vere, izgubivši time svoj genetski kod koji je zapisan unutar svake slovenske duše.

Nasilno menjanje svoje tradicije i duhovnosti stvorilo je veliku religioznu zabunu koja se kroz istoriju sve više povećavala.

Rušenje slovenskih paganskih hramova, proganjanje i ubijanje sveštenika, paljenje knjiga i proterivanja koje su slovenski narodi preživljavali, stvorilo je jedan veliki otpor prema religiji koja joj se nametnula. I tako iz određenih političkih razloga Srbi zaboravljaju svoju pravu veru i prihvataju drugu koja ni po genetskom kodu ni po priridi Slovena nikada nije mogla biti stvarno prihvaćena.

Slovenski paganizam je religija koja potiče iz drevnih Veda, jer kao što znamo Srbi su došli iz Indije što su potvrdili mnogi svetski istoričari. Samim tim slovenska religija je identična vedskoj arijevskoj religiji, o čemu svedoči srpski jezik koji je od svih jezika nejsličniji sanskritu, drevenom jeziku na kome su zapisani najstariji sveti spisi -Vede.

I tako se kroz vreme izgubila čitava riznica znanja kojom je naš narod raspolagao. Jedan deo Srba se poturčio i primio islam (muslimansku veru) drugi deo Srba se pokrstio i primio hrišćanstvo (jevrejsku tradiciju) a kasnije je deo Srba prihvatio komunizam koji je propagirao ateizam. Šta je na kraju ostalo od srpske religije? Pitamo se kako se mnogi nazivaju Srbima a ne znaju da nabroje ni tri slovenska boga, a da i ne govorimo o suštini slovenske religije.

Zašto uopšte govorim o ovome?

Razlog je vrlo interesantan, a on je da su slovenski čarobnjaci i sveštenici bili vrsni astrolozi, i da su savršeno pratili kretanje planeta na nebu, i na osnovu toga organizovali svoje živote. Sve ovo se dešavalo nekoliko hiljada godina pre nego što su grci i rimljani imali bilo kakav nagoveštaj o atrologiji. Svo znanje koje mi danas smatramo da dolazi od starih grka odnosno rimljana, jer koristimo njihove nazive sazvežđa i planeta, ustvari dolazi upravo od naše slovensko religije. Grci su sve naučili od slovena, što je poznato izuzetno malom broju ljudi. Tek danas kada mnogi rade na obnovi staroslovenske religije, neke činjenice izlaze na svetlost dana. Iz tog razloga sam odlučio da dam osnovni pregled slovenskih bogova, odnosno planeta i sazvežđa, koje su kasnije grci prisvojili. Tako mi danas koristimo njihove nazive ne znajući da su ona vezana za našu religiju i našu tradiciju.

KO JE UKRAO  “ZVEZDANU KNJIGU“ ?

Iznad azurnih obala Crnog mora u hramovima grada Suroža obožavano je Božanstvo Sunca. Sloveni ovo more nazivaju Suroškim morem, a grad Surož bio je izuzetno bogat, pa su mnogi brodovi često uplovljavali u njegovu luku. Tu su bili usidreni mnogi brodovi kao na primer grčki, persijiski, etrurski, egipatski. Ipak grčki brodovi ovde nisu uplovili radi trgovine, već su se sa brodova iskrcali ratnici. Grci provaljauju u hramove, ruše božanstva i iznose dragocenosti koje su ovde bile enormne. Puno knjiga, zlata i srebra, odnešeno je u Grčku. Tako su u jednom momentu Grci zauzeli ovaj grad. Među izuzetno vrednim stvarima koje su ukrali je i posuda sličnoj onoj koja se nalazila u Retri sa crtežima i figurama nebskih sazvežđa drevnih slovena.

Grci su se trudili da odgonetnu značenje Zvezdanih Bogova i onoga što je iznad njih bilo napisano, međutim slovenska nauka je za njih najvećim delom ostala nerešiva mistrerija. Nakon toga oni su dali svoja tumačenja slovenskih sazvežđa i božanstava. Onda su prekrstili slovenske bogove u grčka imena i od tada datira grčka mitologija. Ipak stari grci su govorili da su sveto zvezdano znanje dobili od Hiperborejaca sa severa, kako su nazivali slovene. Sve se ovo dogodili negde oko 4.veka pr.n.ere.

Najstarija knjiga koja sadrži znanje o zvezdama naziva se „Zvezdana knjiga Koleda“.  Stari sloveni su ovu knjigu dobili od boga Koleda (Krišne). Ovde se nalaze pesme o stvaranju sveta, i svemu onom što je potrebno za astrološku nauku. Bog Koledo preneo je ovu nauku o Velikom Kolu, i napravio prvi kalendar (dar Koleda). Prema tradicionalnim astrološkim proračunima ovo se poslednji put dogodilo oko 6530. god. pr.n.ere. Kasnije su mudrac Brag i njegov sin Usenj prenosili dalje astrološku nauku.

Da su astrološkim znanjem sloveni odlično vladali ne svedoče samo zapisi i legede, već i ostaci drevnih opservatorija na severu i južnom Uralu. Tokom ekspedicije E.S.Lazareva i V.N.Dimina naplanini Ninčurt u blizini jezera Sejd, otkrivene su ruševine paleolitske astronomske opservatorije koja je sagrađena u međuledenom dobu, dok je na južnom Uralu pronađen grad hram Arkaim koji je u isto vreme sagrađen kao kalendar i opservatorija.
Prema slovenima centar neba je Polarna zvezda oko koje se okreće zvezdano nebo, ili kako su ga oni nazivali Kolo Svaroga. Tu se nalazi put koji vodi ka božanskim svetovima. Upravo u ovoj tački nalazi se vrh planine Alatir, u vedama poznata kao Meru planina. Na njenom vrhu nalazi se stablo jabuke sa zlatnim plodovima, a onaj ko uspe da ih okusi postaje Vladar sveta. Oko ove jabuke kreću se sazvežđa Mali i Veliki Medved.

Autor: Predrag Petković

II deo teksta Predraga Petkovića

Sloveni su odavnina bili poklonici Sunca. Zato i nije čudo što je najveći broj hramova bio posvećen upravo ovom božanstvu. Sloveni su sunce zvali raznim imenima kao na primer, Sura, Horz, Ra, Jarila, Svetovid, Dažbog.

Bog Sunca je najstarija ličnost u univerzumu uključujući ljude i polubogove. Njegova ljubav sa Svarogovom ćerkom Volinjom, bila je krunisana sinom Horzom, koji automatski postaje naslednik Boga Sunca. U „Velesovoj knjizi“se kaže da je Bog jedan i brojan, i da zbog toga postoji mnogo likova boga Sunca.

   Sunce-Dažbog se pojavljuje u liku Lava sa zlatnom grivom. Lav je car među životinjama, a Sunce je car medju svim planetama i zvezdama. U slovenskoj astrologiji sunce se smatra božijim okom, a njegovi zraci su ruke koje grle čitav svet.

Večno je mlado jer se stalno ponovo rađa, a u isto vreme je i najstarije. Daje snagu, znanje, veličanstvenost, zdravlje i vrhovnu vlast. Sloveni su ga smatrali božijim izaslanikom u našem univerzumu.

  Božanstvo koje je vladalo Mesecom zvalo se Veles. On je često bio prikazivan kao Jelen. Veles Lunarni dočekivao je duše ljudi koji su umirali i sprovodio ih je na drugi svet. U Velesovoj knjizi piše „U noći je Veles hodao Svargom po Mleku Nebeskom. Hodao je u svojoj palati ka Sadava- zvezdi do dveri Irija (raja)“ Duše umrlih prvo dospevaju na Mesec gde ih dočekuje Veles, a nako toga idu na Sunce, jer je lunarni zrak samo odraz sunčevog zraka.
Smargl, bog žrtvovanja, domaćeg i nebeskog ognjišta, takođe je bog lunarne svetlosti. Ipak njegov zadatak je drugačiji od Velesovog.Veles prenosi ljudima zapovesti od Boga. Smargl prenosi molbe ljudi Bogu. On stoji cele noći i osvetljava zemlju. Mesec je protivnik Sunca. Uz pomoć Kitovrasa Mesec je preoteo ženu boga Sunca Zoru-Zorenicu, pa se Horz dao u poteru i pronašao Zoru u Mesečevoj palati. Uz pomoć Svarožića Horz je uspeo da preuzme Zoru i vrati je Suncu. Kroz istoriju su se uvek suprotstavljale religije koje su obožavale Lunarni i Sunčane bogove.

   U slovenskoj religiji planeta Merkur je poistovećena sa Krišnjem. On je prikriven i tajan bog, isto kao i Hermes, od koga potiče reč hermetizan, odnosno hermetičke nake ili skrivene nauke. Kasnije su Rimljani Hermesa poistovetili sa Merkurom. Krišnji je bio prvi od sinova boga što znači da je bio naj bliži Suncu. Iz tog razloga se Sloveni poistivećuju sa planetom Merkur. Krišnji je prvi ljudima doneo vatru. Poslednji prolaz pred ulazak u svet bogova, pred vratima Sunca, nalazi se na Merkuru. Na njemu ima dosta živih bića gde je između ostalih stanuje cela Velesova družina, Kitovras, Kvasura, Vavila itd. Kitovras ponekad ima zadatak da prevedu duše u druge svetove.

   Po staroslovenskoj tradicji Venera je bila Maja Zlatogorka vrhovna boginja ljubavi i plodnosti. Ona je majka za sve stvorene univerzume. Supruga je vrhovnog boga Višnjeg i vezujemo je za ljubav, sklad, lepotu, brak i slično. Rodila se iz cveta Astre, pa Veneru zato neki nazivaju i Astarata ili Ištar.

Lada je kod slovena takođe boginja ljubavi i lepote. Ona je personifikacija rađajuće prirode, bujnosti, plodnosti i rađanja. Izuzetno je lepa i skladno građena. Put joj je mlečno-bela i nežna. Oči su joj boje ljubičice, a usne boje maline i jagode, dok joj je kosa vatreno zlatasta.

Od reči Lada Englezi koriste reč lady. Znači gospođa Vesna je takođe božanstvo koje je kod Slovena imalo značenje današnje Venere. Ona je zaodenuta peleronom od pupoljaka i cveća, ostavljajuću za sobom opojni miris. Kada đode njen period godine, kreću povorke lepih devojaka koje su slavile njene moći i obožavali njenu lepotu (rusalke, kraljice, dodole, lazarice i sl). U njenu čast pevalo se i igralo.

  Mars je kod Slovena bio Bog Jarila. On je sejao smrt, a boginja smrti Mara je bila pod njegovom upravom. Ona je svojom kosom dokrajčivala smrtno ranjene ratnike. Jarilo je ratnik i zato vlada planetom Mars. Na ovu planetu posle smrti dolaze oni koji su obožavali ovog boga. Bića koja žive na Marsu su ratnici koji žude da osvoje zemlju ili da međusobno ratuju. Oni vole borbu i takmičenja, i od svega najviše u tome i uživaju.

 Kod Slovena Jupiter je Perun, odnosno vrhovni bog. Njega su najviše obožavali Srbi.

Na ovoj planeti se nalazi i Perunov dvorac, a takođe tu je i njegov sin Dažbog. Kolo Svaroga ipak okreće Perun, a iz „Velesove knjige“ saznajemo da je ovo Kolo ništa drugo do Jupiterov dvanaestogodišnji ciklus. Svaka godina ovog kruga ima svoje božanstvo i svetu životinju. Zato se tvrdi da je Perun Jupiter, odnosno da je Jupiter Perun. On takođe drži munje u rukama i baca ih na zemlju.

U hrišćanstvu je on Ilija Gromovnik.

  Saturn kod Slovena predstavlja Svetovid, a to je upravo onaj koji se kasnije rađa kao Svetogor i postaje car Atlantide.

On je takođe Svet-rod, Sat-rod, kod Etruraca je Satre, kod rimljana Saturn. Kod Egipćana Set, i na kraju kod hrišćana Satana. On je kod Slovena predstavljao sudbinu odnosno karmu. Njegov tron je daleko od Sunca, a verovalo se da je to put za paklene planete.
Iako su Uran, Neptun i Pluton otkriveni relativno skoro, Sloveni imaju bogove koji se poistvećuju sa ovim planetama.

  Tako je Svarog ustvari Uran, tvorac našeg sveta i neba. Svarga ustvari znači „nebesko kraljevstvo. Stribog se takođe poistovećuje sa Uranom, jer on vlada jakim vetrovima i olujama.

   Neptun bi bio Voden, Bog voda, jezera i mora. Arijevski „Vanda“ znači voda. Njega su obožavalo mornari i ribari, a hrišćani sa ga kasnije pokrstili kao Sv. Nikolu.

   Pluton je kod Slovena Bog Vij, a Rimljani ga nazivaju Vijovis. Za njega se kaže da je odgajio Velesa, a on je upravo onaj koji sprovodi duše kako na rajske (Irij) tako i na paklene planete, odnosno carstvo Plutona.
U slovenskoj astrologiji se takođe predviđa sudbina pojedinca, društva ili države.

Da bi se osoba mogla baviti slovenskom astrologijom mora poznavati Zvezdani zakon, koji se zove Prav.

Takođe je neophodno poznavati osobine sazvežđa, zvezda, planeta, mitove i predanja. Moralo bi se živeti unutar misterije i u skladu sa slovenskim kalendarom. To omogućava da se živi unutar zvezdanog ritma univerzuma.

Slovenski čarobnjaci i zvezdari (astrolozi), znali su za dvadesetčetvoročasovno, godišnje i epohalno kretanje neba. Poznavali su zodijak i pratili kretanje planida (planeta).

Danas astrolozi primarno uzimaju dvanaest sazvežđa, odnosno ono što je u ravni sa ekliptikom (sunčev put). Sferična slika se skoro uopšte ne koristi, jer su zodijačka sazvežđa podeljena samo zato što leže na putu Sunca. Sloveni su imali specifične proračune za proračunavanje pod kakvom je zvezdom osoba rožena. Svako danas zna položaj Sunca u horoskopu, ali retko ko zna pod kojom je zvezdom rođen, što je po Slovenima izuzetno važno.

Sloveni su poznavali izuzetno komplikovane proračune što ovde nećemo objašnjavati. Npr.nestanak Atlantide se desio kada je Denebola prolazila kroz nulti zvezdani meridijan, odnosno kada su se sreli Svetogor (Devica) i Perun (Lav). Tada je pomorsko carstvo nestalo pod vodom.
Koledo je dao ljudima kalendar kada je Poluks (Kupala) presecala nulti meridijan, jer je zvezda Kupala povezana kako sa Blizancima tako i sa Rakom. Nakon proračunavanja dobija se 6530.pr.n.ere sa oscilacijom od 30 godina.

Autor: Predrag Petković

IZVOR:vesna.atlantidaforum.com

Imena sazvežđa i planeta koje danas koristimo vezana su za grčke, odnosno rimske nazive. Iako su naša imena sazvežđa mogo starija, usled zavere protiv slovenskih naroda, ona su skoro potpuno zaboravljena.

Razmišljajući makar na osonovu imena, shvatamo da je njihova astronomska i astrološka škola nešto što treba ceniti bez premca. Sva znanja kojim su raspolagali su deo onoga što su sloveni hiljadama godina pre njih koristili. Iako su naša imena sazvežđa mogo starija, usled zavere protiv slovenskih naroda, ona su skoro potpuno zaboravljena. Istorija se iz poznatih razloga nije previše bavila slovenima, pa je time u zaborav poslata čitava kultura i veliko duhovno bogatstvo. Na svu sreću ulaskom Urana u sazvežđe Riba, mnoga zaboravljena i skrivena (Ribe) učenja biće probuđena (Uran). Upravo se to dešava već nekoliko godina u nazad. U Rusiji se vraća slovenki paganizam i to na velika vrata. Činjenice da je tamo prodato 3.000 000 primeraka „Velesove knjige“ (slovenska Biblija) potvrđuje ovu činjenicu. U Srbiji takođe postoje grupe koje rade na obnovi straoslovenske religije. Iz tog razloga evo nekoliko detalja o tome kako su naši preci astrolozi zvali zodijačka sazvežđa.

Sazvežđe OVNA kod Slovena se zvalo Belojer, a predstavljao je prvi mesec, početak proleća i procvat. Ime je dobio po bogu Belojeru, odnosno Jaru ili Jarilu, koji je bio razapet na krstu zajedno sa 70 kneževa na gorskom vrhu u blizini reke Etok. Busova supruga carica Evlisija, skinula je telo svog muža zajedno sa ostalim kneževima. Tela su im posle toga bila spaljena, a nakon 40 dana Bus Belojer vaskrsava i silazi na Alatiur goru, ovenčan slavom.
Ono se naziva još i sazvežđe Jagnjeta. U njemu se u blizini zemljinog pola, može videti sazvežđe Koleda i Radunice (Kefej i Kasiopeja). Sazvežđe Koleda nalazilo se na granici Riba i Ovna, dok se sazvežđe Radunice nalazilo negde na prelazi Ovna i Bika.

Sazvežđe Lade predstavlja BIKA, ili kako su ga nazivali sloveni Krava. Lada je boginja ljubavi, sloge, blagostanja i mira. Iz vimena ove krave teče mlečna reka koju nazivamo Mlečni put. Ova krava se zvala Zemun.U ovom mesecu Sloveni su farbali jaja u lukovinu u čast Zlatnog jajeta. Njih su nosilu u hramove i nudili ih bogu Rodu, a onda bi ih kotrljali po zemlji i razbijali. Jaja se ovde vezuju za plodnost i njima su pozdravljli probuđenu prirodu.
Nama poznata grupa zvezda kao Plejade, ustvari su Ladine ćerke-Plenkinje. One se takođe smatraju ćerkama Svetogora i Plenke. Na granici između Bika i Blizanaca nalazilo se sazvežđe Jarila nama danas poznato kao sazvežđe Oriona.

Sazvežđe Kupale povezano je sa BLIZANCIMA. Ovde su blizanci Ovsenj i Koledo. Njihova majka je Zlatogorka Maja a otac Dažbog. Ovsenj je rođen pre Koleda, pa je upregao kojne u nebeske kočije praveći put svome bratu Koledu, koji predstavlja silazak samog boga Krišne na zemlju. Zato se ovo sazvežđe naziva sazvežđe Kočijaša. Obojica se pojavljuju u vreme letnjeg i zimskog solsticijuma. Na dan praznika Koleda Ovsenj ispraća staru godinu, a Koledo dočekuje novu godinu, odnosno novo Sunce. Ovaj su praznik uzeli i hrišćani, a slave ga kao božić.

Blizancima se takođe smatraju Kupala i Kostroma (Kastor i Poluks), koji su bili brat u sestra. Pošto nisu znali da su u krvnom srodstvu oni su se venčali, a kada su to saznali od tuge su se udavili u reci. Iz tog razloga Blizanci imaju simboliku smrti, a to je predstavljeno sazvežćem Vuka i Vučića koji se nalaze ispod Kupalovih i Kastrominih nogu. Grci su ova sazvđa nazvali Mali i Veliki Pas.

Sa Znakom RAKA je povezano Sazvežđe Kresenja posvećeno je bogu Koledu (Krišni) i njegovom silasku na zemlju. Iz veda znamo da se Krišna pojavio u lunarnoj dinastiji, a pošto Luna ili Mesec vlada Rakom, ova teorija se potvrđuje. Koledo je vratio ljudima vedsko znanje koje je vremenom bilo izgubljeno zbog ratova, epidemija i mrazeva. Ovde se nalazi i sazvežće Crnog Zmaja u kome su grci videli Hidru.

Sazvežđe LAVA u slovenskoj astrologiji povezuje se sa Dažbogom, a u tom sazvežđu nalaze se i sazvežđa Gavran i Crni Zmaj, odmah ispod nogu Lava. Sazvežđe Lava često se prikazivalo sa Malim Lavićem, koji se nalazio iznad glaveVelikog Lava. Veliki Lav ovde predstavlja Peruna dok mali Lav predstavlja Dažboga. Zvezda Regul koja se ovde takođe nalazi na staroslovenskom znači Mali car. Prva pesma iz „Zvezdane knjige Koleda“ pripisuje se znaku Lava.

Sazvežđe Maje posvećen je Maji Zlatogorki, koju danas nazivamo Devica. Ona je rodila boga Koleda koji je slovenima dao „Zvezdanu knjigu“. Zvezdani lik Maje prikazan je kao devojka koja u ruci drži klasje. Kod slovena ona je bila zaštitnica polja, a njene zlatne pletenice poredili su sa klasjem žita. Ovde se nalazi i zvezda Spika što znači Klas.

Sazvežđe Velesa povezano je sa znakom VAGE. On je ljude naučio da obrađuju zemlju, opismenio ih („Velesova knjiga“) i otkrio im je tajne umetnosti. Iznad sazvežđa Velesa vidimo zvezdani lik Velikog Medveda najjače životinje severnih šuma. Veles je često bio prikazivan u liku medveda. On je bio zaštitnik bogatstva i trgovine, a ponekad se pojavljivao kao ratnik sa kopljem u ruci. Veles je prvi supružnicima stavio krune na venčanju, i time je osveštavao ljubav. Zaštitnik je zaljubljenih. Njegovi atributi su kruna, vaga i žrtvenik. On je prvi uveo sistem prinošenja žrtava (samo plodove voća i povrća, a nikako meso) na žrtvenik.

Sazvežđe Peruna povezuje se sa znakom ŠKORPIJE, a zaštitnik (vladar) je Perun Gromovnik. U borbi između Peruna i zveri Skiper, Perun pobeđuje pa dok mu je zver bila pod nogama nudila mu je sva bogatstva ovog sveta da je pusti. Ipak Perun čudovište ubija i baca ga u provaliju. On takođe okreće Točak Svaroga (zvezdano nebo) a u rukama drži munju, a ponekad zmiju.

Sazvežđe Kitovrasa protiče u znaku STRELCA, a njima vlada kentaur Kitovras.Rođen je u eri Jarca kada je bog Indra udario buzdovanom u stenu a iz kamena koji se otvorio pojavio se Kitovras i Kvasura. Buzdovan je Indri izlio bog Svarog, pa je prema tome kentaur Kitovras sin Svaroga. Zvezdani lik Kitovrasa predstavlja polu čoveka polu konja koji poteže strele iz luka. Prema „Zvezdanij Knjizi“ odapinjanje strele predstavlja kraj ere Jarca i pošetak ere Kitovrasa. jer se strela graničila sa sazvežđem Vodolije.

Sazvežđe Koleda protiče u znaku JARCA, a zaštitnici ovog sazvežđa su Indra, Koledo i Krišna. Sazvežđe Jarca prikazuje lik boga Dije, a karakteristika mu je polu-riblja, polu-jareća (Jarac sa repom Ribe). Boga Dija dojila je nebeska koza Sida, rodonačelnica podzemnih duhova. U Indiji ova boginja se zove Sati (Šivina žena), u Egiptu Sida se ogleda kroz boga zla Seta, koga su hrišćani kasnije iz ko zna kog razloga nazvali Satanom.

Sazvežđe Krišnjeg vezujemo za znak VODOLIJE. Svi bogovi po kojima su sazvežđa dobila imena ustvari vode poreklo od Krišne, koji je izvor svih inkarnacija. Mnogi imaju netačnu informaciju da je Krišna inkarnacija Višnua, što ustvari nije istina. Krišna je adi-puruša što znači prvobitna osoba. Iznad sazvežđa Krišnjeg nalazise sazvežđe Krilatog Kojna. To je konj Krišnjeg, a naziva se Belogrivia, (u vedama je Hajagriva). Zahvaljujući njemu Krišnji je stigao do svoje princeze Rade koju je kasnije i oženio. Pored njegovih kopita nalazi se Labud koji je Krišni ukazao na radinu ljubav. Po grčkom tumačenju ovaj krilati konj je Pegaz.

Sazvežđe Roda vezuje se za zodijački znak RIBE. Dve spojene Ribe simbolizuju dualnost svemira, podela svega na pozitivno i negativno, na svet fizički i svet duhovni. Ove dve Ribe se zovu Java i Nava. Ovo je takođe sazvežđe raspetog Boga, gde boginja smrti Mara razapinje Dažboga na Belogorju (Kavkaz). Nakon raspeća Dažbog se preobraća u Višnjeg Boga. On je praroditelj Slovena. Grci su u ovome videli Andromedu koja je prikivana za stenu čekala da je neman rastrgne. U svakom slučaju Ribe uvek predstavljaju neku žrtvu, pa bilo da je to Dažbog, Isus, Oziris ili Odin, žrtvovanje za dobrobit drugih u uvom sazvežđu uvek je prisutna. Voden, božanstvo mora i okeana takođe se poistivećuje sa ovim sazvežđem.

Autor: Predrag Petković

Ovo je sjajan tekst i dobro objašnjenje o dušama. Imala sam sreću lično da upoznam TODOR JOVANOVIĆ  -a. Takodje da kupim prvu knjigu o sidi, davne 1993. godine i sve do sada koje je objavio.

Ko je čitao kjige  MICHAEL NEWTON -a ’Putovanja duša’ i ’Sudbina duša’, shvatiće još bolje. Ovde je tekst o ORBS ili SVETLEĆIM KUGLAMA koje se pojavljuju na fotografijama, a priloženi su linkovi uz objašnjenja.

IZVOR:astrologynserbia.com

Pisao: prim. dr sci.Todor Jovanović

  O duši ne bismo mogli ništa da znamo da nije saznanja o fotonima. FOTONI, međutim, nisu duša. Oni ČINE NJEN ORGANIZAM i njegov su nerazdvojni deo. Reč je o astralnom, nematerijalnom telu sa svim funkcijama, odlikama i osobenostima jednog organizma. Naravno, ne telesnog.

 Foton je elementarna količina ili kvant elektromagnetskog zračenja.

Hipotezu o fotonu uveo je 1905. Albert Ajnštajn da bi dokazao i objasnio fotoelektrični efekat. Postojanje fotona (a time i diskontinualne strukture zračenja uopšte) dokazano je kasnije nizom eksperimenata. Prema kvantnoj mehanici, energija fotona je ravna proizvodu hhn, gde je h Plankova konstanta, čija je vrednost 6,62h10-27 erg/s, a n učestanost elektromagnetskog zračenja. Najveću energiju imaju fotoni gama-zračenja koji se javljaju kao komponenta kosmičkih zraka, a najmanju fotoni elektromagnetskog zračenja u oblasti radio-talasa.

Fotoni i međuzvezdani letovi

Fotoelektricitet je vrsta elektriciteta koja nastaje usled međusobnog dejstva svetlosne energije i materije. Pošto se to dejstvo uvek manifestuje pretvaranjem svetlosne energije u električnu energiju, ova pojava je nazvana foto-efektom. Kao posledica foto-efekta može nastupiti emisija elektrona iz materije. U tom slučaju pojava se naziva fotoemisioni efekat ili spoljni foto-efekat. Dejstvo energije zračenja ne mora izazvati emisiju elektrona, već samo povećanje broja nosilaca elektriciteta (elektrona ili jona) unutar materije. Ovo povećanje izaziva promenu električne provodljivosti ozračenog materijala, te nastaje provodni ili unutrašnji foto-efekat.
Prva saznanja iz ove oblasti stečena su 1839. god. kada je A. Bekerel otkrio fotonaponski efekat, a Albert Ajnštajn 1905. god. uspeva u potpunosti da objasni mehanizam ove pojave (i otkrića koja su potom usledila) svojom čuvenom jednačninom E = ms2, gde je E energija, m masa a s brzina svetlosti. Posle 1920. god. intenzivan rad na proučavanju poluprovodnika dovodi do novih otkrića na polju unutrašnjeg foto-efekta. Na bazi svih otkrića u ovoj oblasti, konstruisan je čitav niz fotoelektričnih elemenata kao npr. foto-ćelije, televizijske cevi za snimanje, pretvarači i pojačivači slike, foto-tranzistori, foto-provodnici, fotonaponski elementi…
Iz ovoga se izrodila ideja i o fotonskom pogonu, vrsti elektromagnetnog raketnog pogona, za sada još hipotetičnog, koji se zasniva na potisku dobijenom usmerenim tokom (mlazom) kvanata elektromagnetske (obično svetlosne) energije – fotona.
Let u druge zvezdane sisteme, zbog velike udaljenosti (najmanje četiri i po svetlosne godine ili 4,36 h 1013 km), nije moguć ni jednim do sada rešenim sredstvom pogona koji se upotrebljava ili predviđa u kosmonautici. Da bi se takav let ostvario, vasionskoj letilici je potrebno obezbediti brzinu približnu brzini svetlosti.
Fotonski raketni motor je uređaj u kojem se gorivo pretvara u mlaz fotona, čijim se usmeravanjem postiže potisak u suprotnom pravcu. Kako je (za sada) najveća moguća brzina ravna brzini svetlosti (3h108 m/sek) to raketa (letilica) koja izlučuje fotone umesto materijalnih čestica, predstavlja savršeno tehničko rešenje raketnog pogonskog sistema. Princip fotonskog raketnog motora sastoji se u tome što se gorivo pretvara u snop fotona koji se usmerava na parabolično ogledalo, odakle se odbija kao kod reflektora za osvetljavanje.
Za putovanje na zvezdu najbližu Sunčevom planetarnom sistemu, Proksimu (Kentaura), vasionskom letilicom na fotonski pogon, prema jednom proračunu sovjetskih naučnika, bilo bi potrebno 13 godina i 165 dana. Prva faza tog putovanja trajala bi godinu i 165 dana, a sastojala bi se od ubrzanog leta do za sada još hipotetički krajnje praktične brzine od 0,9 c (c = brzina svetlosti) ili 270.000 km/sec. Tada bi se prešlo u let konstantnom brzinom koju fotonski motor može da obezbedi i koji bi trajao oko tri godine i 122 dana, a zatim usporavajući (kočenje) u toku od jedne godine i 165 dana. Posle boravka od jedne godine u polju Proksime, za povratak na Zemlju proces bi bio isti (K. P. Stanjukovič, V. A. Bronšten, Međuzvezdani letovi, Moskva, 1963).
Uzgred, trenutno najveći problem u realizovanju rakete na fotonski pogon predstavlja pretvaranje ukupne mase radnog tela u energiju, odnosno sintetičko stvaranje antimaterije i njeno skladištenje. (Vojna enciklopedija, Beograd, 1972.)

Načelo neodređenosti

Ajnštajn našeg vremena, Stiven Hoking, u svojoj knjizi “Kratka povest vremena” (1988.) običnom čitaocu mnogo plastičnije kazuje o čemu je ovde reč:
Nemački naučnik Maks Plank je 1900. godine objasnio da se svetlost, rendgenski zraci i ostali talasi emituju u određenim paketima koje je nazvao – kvantima. Pored toga, svaki kvant ima određenu količinu energije koja je tim veća što je veća učestalost talasa, tako da bi na dovoljno visokoj učestalosti emitovanje samo jednog kvanta zahtevalo više energije nego što je uopšte raspoloživo. Prema tome, zračenje na visokim učestalostima bilo bi smanjeno, a i stopa kojom telo gubi energiju bila bi konačna.
Kvantna hipoteza je sasvim dobro objasnila izmerenu količinu emitovanog zračenja toplih tela, ali njen uticaj na determinističku doktrinu bio je shvaćen tek 1926, kada je jedan drugi nemački naučnik, Verner Hajzenberg, formulisao svoje znamenito načelo neodređenosti. Da bi se predvideli budući položaj i brzina neke čestice, potrebno je tačno izmeriti njen sadašnji položaj i brzinu. Očigledan način da se to učini jeste osvetliti česticu. čestica će razbiti jedan deo talasa svetlosti, što će ukazati na njen položaj. No, položaj čestice neće se moći tačnije odrediti nego što iznosi razmak između dva brega svetlosnog talasa, tako da je potrebno koristiti svetlost kratkih talasnih dužina da bi se precizno odredio položaj čestice. Prema Plankovoj kvantnoj hipotezi, međutim, ne može se upotrebiti proizvoljno mala količina svetlosti; valja uzeti bar jedan kvant. Ovaj kvant će poremetiti česticu i promeniti njenu brzinu na način koji ne možemo predvideti. štaviše, što tačnije merimo položaj, to treba koristiti kraće talasne dužine svetlosti, pa je tako veća i energija jednog kvanta. A time će i brzina čestice biti u većoj meri poremećena. Drugim rečima, što tačnije pokušavate da izmerite položaj čestice, to manje precizno možete izmeriti njenu brzinu i obrnuto. Hajzenberg je pokazao da proizvod neodređenosti položaja čestice, neodređenosti brzine čestice i mase čestice, ne može biti manji od određene veličine koja je poznata kao Plankova konstanta. Hajzenbergovo načelo neodređenosti predstavlja temeljno, neumitno svojstvo sveta.
Načelo neodređenosti izvršilo je veoma važan uticaj na naš način viđenja sveta. čak ni sada, posle više od pedeset godina, mnogi filozofi još nisu postali svesni ovog uticaja, tako da je on i dalje predmet ozbiljnih kontroverzi. Načelo neodređenosti označilo je kraj Laplasovog sna o jednoj teoriji nauke, o jednom modelu Vasione koji bi bio potpuno deterministički: sasvim je izvesno da se ne mogu tačno predviđati budući događaji, ako se ne može precizno izmeriti čak ni trenutno stanje Vasione!

Kvantna mehanika

Ovakav pristup omogućio je Hajzenbergu, Ervinu Šredingeru i Polu Diraku da tokom dvadesetih godina prošlog veka preformulišu mehaniku u jednu novu teoriju koja je dobila naziv kvantna mehanika i koja se temelji na načelu neodređenosti. U ovoj teoriji, čestice više nemaju zasebne i sasvim određene položaje i brzine koji se ne mogu posmatrati. Umesto toga, one imaju kvantno stanje koje predstavlja kombinaciju položaja i brzine.

Uopšteno govoreći, kvantna mehanika ne predviđa jedinstven i određen ishod nekog posmatranja. Naprotiv, ona predviđa veći broj različitih mogućih ishoda i govori nam o tome kakvi su izgledi svakog od njih. Drugim rečima, ukoliko se preduzme isto merenje na velikom broju sličnih sistema, koji su svi započeli na isti način, ustanoviće se da će ishod merenja biti A u izvesnom broju slučajeva, B u nekom drugom broju i tako dalje. Moguće je predvideti približan broj puta kada će ishod biti A ili B, ali se ne može predvideti poseban rezultat nekog pojedinačnog merenja. Kvantna mehanika, dakle, uvodi neizbežan elemenat nepredvidljivosti ili nasumičnosti u nauku. Iako je dobio Nobelovu nagradu za doprinos postavljanju kvantne teorije, Albert Ajnštajn nikada nije prihvatio ideju da Vasionom vlada slučaj; njegovo gledanje na ovu stvar sažeto je iskazano u poznatoj rečenici: “Bog se ne igra kockicama”! Većina drugih naučnika, međutim, bila je spremna da prihvati kvantnu mehaniku zato što se ona savršeno slagala sa nalazima eksperimenata.
Iako se svetlost sastoji od talasa, Plankova kvantna hipoteza govori nam o tome da se ona u izvesnim pogledima ponaša kao da je sazdana od čestica: svetlost, naime, može biti emitovana ili apsorbovana samo u paketima, ili kvantima. Isto tako, iz Hajzenbergovog načela neodređenosti proishodi da se čestice u izvesnom pogledu ponašaju kao talasi: one nemaju određen položaj, već bivaju “razmazane” uz izvesnu verovatnoću razmeštaja. Teorija kvantne mehanike zasnovana je na jednom potpuno novom tipu matematike koji više ne objašnjava stvarni svet iz perspektive čestica i talasa; iz ovog ugla mogu biti opisana samo posmatranja sveta. Postoji, stoga, dvojstvo između talasa i čestica u kvantnoj mehanici: za neke svrhe od koristi je o česticama razmišljati kao o talasima, dok je, pak, za druge od koristi talase smatrati za čestice. Jedna važna posledica ove okolnosti jeste da se može posmatrati ono što je dobilo naziv interferencija između dva skupa talasa i čestica (interferencija – uzajamno pojačavanje ili oslabljivanje talasa, zvučnih, svetlosnih, električnih, prilikom njihovog sudaranja; interferencija svetlosti dokazuje njenu talasnost). Drugim rečima, bregovi jednog skupa talasa mogu da se poklapaju sa udolinama drugog skupa. Dva skupa talasa mogu da se tako međusobno potru, umesto da udruženi daju snažniji talas, kao što bi se očekivalo.
Svojevremeno se smatralo da se jezgro atoma sastoji od elektrona i različitog broja pozitivno naelektrisanih čestica nazvanih protoni, od grčke reči koja znači “prvi”, budući da se verovalo da su to temeljne jedinice iz kojih je sazdana svekolika materija. Godine 1932, međutim, jedan Raderfordov kolega sa Kembridža, Džejms Čedvik, otkrio je da se u jezgru nalazi još jedna čestica, nazvana neutron, koja ima gotovo istu masu kao i proton, ali ne i električni naboj. Čedvik je dobio Nobelovu nagradu za ovo otkriće, kao i zvanje upravnika koledža Gonvil i Kiz u Kembridžu, istog onog na kome danas predaje Stiven Hoking!

 Gde su “cigle”

Do pre skoro trideset godina, smatralo se da su protoni i neutroni “elementarne” čestice, ali onda su ogledi u kojima su se protoni sudarali sa drugim protonima ili elektronima pri velikim brzinama pokazali da se oni, u stvari, sastoje od još manjih čestica. Fizičar sa Kalteha Marej Gel-Man nazvao je ove čestice kvarkovi, a 1969. dobio je Nobelovu nagradu za svoj rad na njima. Naziv “kvarkovi” uzet je iz jedne zagonetne rečenice Džemsa Džojsa: “Three quarks for Mister Mark!” Reč quark trebalo bi da se izgovara kao (kvort), s tim što je na kraju “k” a ne “t”, ali se obično izgovara tako da se rimuje sa (lark).
Postoji više različitih varijeteta kvarkova: smatra se da ima najmanje šest “ukusa” koje nazivamo “gore”, “dole”, “čudno”, “šarmantno”, “dno” i “vrh”. Svaki ukus javlja se u tri “boje” – crvenoj, zelenoj i plavoj. (Treba naglasiti da su ovi termini samo puke oznake: kvarkovi su znatno manji od talasne dužine vidljive svetlosti, te tako ne mogu imati nikakvu boju u uobičajenom smislu te reči.) Na primer, jedan proton ili neutron sastoje se od tri kvarka različite boje. Proton sadrži dva kvarka gore i jedan kvark dole, dok neutron sadrži dva dole i jedan gore.
Danas znamo da ni atomi, a ni protoni i neutroni u njima, nisu nedeljivi. Pitanje stoga glasi: “šta su onda stvarne elementarne čestice, osnovne gradivne cigle iz kojih je sve sazdano?” Budući da je talasna dužina svetlosti znatno veća od razmera atoma, nema nikakve nade da ćemo na uobičajen način “osmotriti” delove atoma. Ovde je potrebno koristiti nešto sa znatno manjom talasnom dužinom. Kao što smo već videli, kvantna mehanika govori nam da su sve čestice, zapravo, talasi, kao i da što je veća energija čestica, to je manja dužina odgovarajućih talasa. Prema tome, najbolji odgovor koji možemo dati na naše pitanje zavisi od toga koliko visoku energiju čestice imamo na raspolaganju, zato što ovaj činilac određuje koliko ćemo male razmere moći da vidimo. I… na ovom mestu ćemo se “rastati” od po svemu neobičnog Stivena Hokinga koji, uprkos ogromnom doprinosu savremenoj nauci, nije dobitnik Nobelove nagrade budući da se ona retko dodeljuje za rad iz astronomije ili kosmologije koji izlazi iz okvira čiste fizike a, s druge strane, s obzirom na to da je Alfred Nobel bio veoma praktičan (obogatio se od patenata na eksploziv TNT) insistirao je na tome da teorijska otkrića moraju biti potvrđena eksperimentom da bi mogla da se kvalifikuju. Za ono što radi, eksperimentalna potvrda Hokingovih otkrića možda nikada neće biti moguća ili će za nju, u najboljem slučaju, biti potrebne decenije.

 Talas spremnosti

Američki matematičar Norbert Viner je “otac” kibernetike, nauke koja razlaže kompleksne snopove informacija dok ne stigne do poslenje nedeljive jedinice informacije – bita. Svaki “misaoni proces” jednog kompjutera, svaki mišićni refleks jednog živog bića, ali i svaka misaona munja jednog inteligentnog mozga, može se raščlaniti na takve male elemente informacije, na bit.
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, engleski neurolog dr Grej Volter je konstruisao machina speculatrix, robota koji vreba, to jesto pokazuje umno ponašanje reagujući na svetlost. No, to nije sve. Dr Grej je postavio jednog ispitanika (oglednu osobu) pred ekran adekvatno adaptiranog televizora i dao mu u ruku prekidač kojim se aparat mogao uključiti i isključiti. Zatim mu je rekao da će se, ako uključi televizor, na ekranu pojaviti izuzetno interesantna slika. Preko elektroda su, inače, snimane krivulje moždane struje ispitanika i beležene na EEG aparatu. Konstatovano je da svaki put neposredno pre nego što ispitanik pritisne prekidač, nastaje strujni udar u njegovom mozgu. Dr Grej Volter je ovaj strujni udar nazvao talasom spremnosti zato što je signalizirao odluku da se pritisne prekidač.
Potom je dr Grej Volter sa televizorom spojio elektrode priključene za mozak i podesnim električnim međuspojem pojačao talas spremnosti. Prvobitno slab impuls mozga, na taj način je postao strujni udar dovoljno jak da samostalno uključi televizor. Ispitanik više nije imao potrebe da pritiska prekidač u ruci, bilo je dovoljno da zaželi da ga pritisne i smesta bi se pojavila slika na monitoru. Uskoro su ispitanici dr Greja Voltera otkrili da bi ekran već neposredno pre pritiska na prekidač zasvetleo, uvek kada bi odlučili da pritisnu dugme.

 Biofidbek

Kao i neurolog Grej Volter, i njegov kolega Vilijam Jong van Amsink, pokazao je naučno interesovanje u sferi kibernetike. Kad je započelo uvođenje fidbeka (feed-back, engl., u kibernetici: povratna kontrola, skup povratnih, retroaktivnih informacija i ponašanja) u medicinu, profesor Van Amsink je među prvima isprobao ovu novu metodu kao pomoć bolesnicima od hipertonije.
Svojevremeno je vladalo mišljenje da je nervni sistem podeljen na dve sfere sa strogo podvojenim funkcijama i sposobnostima. Prva sfera je obuhvatala voljni ili somatski nerevni sistem, kojim čovek može da upravlja svojom voljom. Za drugu sferu je smatran nevoljni ili autonomni sistem koji funkcioniše sam od sebe. Na primer, mozak nam može “narediti” da ispružimo ruku, krenemo korak napred ili da zagrizemo jabuku, i svaku od ovih naredbi možemo poslušati bez teškoća dajući uputstva svojim nervima da pokrenu nadležne mišiće. Ali, mozak nam ne može reći kako da pokrenemo najvažniji mišić našeg tela, naše srce! Isto tako ne možemo uticati ni na vlastiti krvotok, puls, sistem za varenje, reakciju zenica… Ipak, ima i onih koji to mogu – indijski fakiri i jogiji! Tehnikom fidbeka to je omogućeno i “smrtnicima” budući da podrazumeva učenje pomoću mašina i dostizanje sposobnosti dobrog jogija u najkraćem roku. Profesoru Van Amsinku i njegovim pacijentima je, nakon upornog rada, i to pošlo za rukom odnosno – voljom. Naravno, smisao takvog vežbanja ne iscrpljuje se u uspešnom savladavanju majstorije dostojne prikazivanja u varijeteu. Koreni mnogih oboljenja leže upravo u manjkavom radu nevoljnog nervnog sistema i cilj je bio da ovaj sistem postane podložan uticaju volje što bi bilo ravno otkrivanju medikamenta koji napada bolest na samo u simptomima već u samom korenu.
Biofidbek kao medicinska terapija se danas koristi u lečenju nesanice, za ublažavanje napada migrene, lečenje nervoznih tikova, opuštanje mišićnih grčerva, suzbijanje bolesti srca i za snižavanje bolesno visokog pritiska, hipertonije.
U najsenzacionalnija otkrića biofidbeka spada, bez sumnje, činjenica da je čovek u situaciji da utiče na frekvenciju vlastitih moždanih talasa! Ova frekvencija nije uvek ista a njeni različiti tipovi obeležavaju se grčkim slovima alfa, beta, delta i teta.
U stanju ritma alfa nalazi se čovek koji opušten i zadovoljan drema. Ako otvori oči, menja se frekvencija: ritam alfa smenjuju brži talasi beta. Prelazu iz dremanja u lak san odgovara prelaz iz ritma alfa u sporiji ritam teta. Najzad, u stadijumu dubokog sna, moždana struja dostiže ritam talasa delta, najveće i najsporije treptaje. Ono što je posebno interesantno u istraživačkom radu prof. Van Amsinka jeste zaključak da rešenje svake paranormalne zagonetke počinje kod moždanog talasa! Naime, moždani talas nije ništa drugo nego elektromagnetni talas, recimo kao radiozračenje, ultravioletno zračenje, vidljiva svetlost ili rentgensko zračenje!
Ako radio-talas, elektromagnetsko zračenje raznih talasnih dužina, može da prenosi muziku, glasove i šumove na hiljade kilometara, zašto onda na isti način ne bi putovala telepatska poruka? Godine 1929. Apton Sinkler je objavio knjigu “Mentalni radio” o rezultatima telepatskih eksperimenata sa svojom ženom, za koju je predgovor napisao niko drugi do – Albert Ajnštajn! Istini za volju, poznati naučnik je u predgovoru istakao samo psihološki aspekt tih eksperimenata i ne pokušavajući da telepatiju objasni pomoću fizike.
Prilikom jednog simpozijuma kibernetičara, Vilijem Jong van Amsink je prvi put istupio sa svojim radovima pred javnost. Dok je pred teoretičarima referisao o svojim eksperimentima, među slušaocima se nalazio i Žan Žak Delpas.

 ”Eksperiment Delpas”

Delpas je bio malo zainteresovan za biofidbek kao medicinsku terapiju za bolesnike od hipertonije, ali, fascinirali su ga laboratorijski uslovi u kojima je radio Van Amsink. Odmah je video da su opisane fidbek-vežbe u principu bile veoma slične eksperimentu Greja Voltera sa televizijskim ekranom.
Svi ispitanici-pacijenti s kojima je Van Amsink radio, patile su od iste bolesti: hipertonije koja je pod izvesnim uslovima mogla dovesti do moždane kapi a time ponekad i do smrti. I kad se zaista desilo da je jedan od pacijenata Van Amsinka umro, bio je to upravo čovek koji se pre toga podvrgao intenzivnom treningu mozga i predstavljao tačno one eksperimentalne uslove potrebne Delpasu čije je ostvarenje on smatrao nemogućim.
Ako bi se pacijenti Van Amsinka pored svog normalnog fidbek-treninga obučavali još i u eksperimentu Greja Voltera, nestala bi najveća prepreka koje se Delpas bojao: više ne bi bio potreban samrtnik koji treba da sarađuje i ne bi bilo potrebno odobrenje šokiranih rođaka.
Delpas je izneo Van Amsinku svoju ideju da pomoću eksperimenta Greja Voltera proizvede “hemijski čiste molekule pamćenja”. Naime, molekuli pamćenja nastaju tako što električni impuls taloži u belančevinastu strukturu jednog molekula poruku koju nosi. Takva poruka može biti vrlo jednostavna, ali može biti i veoma složene prirode. A budući da je u supstanci pamćenja nataložena cela zbirka sećanja, nema mogućnosti da se sadržaj pamćenja jednog jedinog molekula odvoji od sadržaja pamćenja nekog drugog. Delpas je, međutim, želeo da učini upravo to: da uz pomoć eksperimenta Greja Voltera proizvede takoreći hemijski čiste supstance pamćenja, odnosno molekule pamćenja koji su nosili samo jedan sadržaj sećanja – naredbu da se uključi monitor. Pomoću eksperimenta Greja Voltera hteo je da markira jedan mali deo čovekove svesti – da ga učini vidljivim na monitoru, kao signal uključivanja. Ako ispitanik pomisli da uključi i za to pozove iz svog mozga odgovarajuće molekule pamćenja, na monitoru će se javiti munja.
Tako stvari stoje dok je čovek živ, ali, šta se događa u trenutku smrti?
Ako pamćenje i svest ne propadaju nego stvarno sa smrću napuštaju čovekovo telo, onda s njima moraju krenuti i markirani sadržaji pamćenja iz eksperimenata Greja Voltera. A ako kreću – onda taj trenutak mora označiti signal uključivanja na monitoru.
Kad je šezdesetsedmogodišnja pacijentkinja dobila hipertonično krvarenje, radi kontrole funkcionisanja mozga “prikopčana” je za aparat EEG i uređaj dr Greja Voltera. Uprkos preduzimanju hitnih mera, kod bolesnice se sve više javljao simptom pritiska na mozak koji je doveo do prekida svih cerebralnih funkcija. Na encefalogramu su se pojavile karakteristične nulte linije koje pokazuju da je moždana struja ugašena.
Mnogo pre nego što je smrt nastupila, bolesnica je ležala u komi. Dakle, već odavno nije bila kadra da svesno i voljno stvara talase spremnosti. Ipak, sa nastupanjem svih simptoma konačne smrti mozga pojavio se i “signal uključivanja” na monitoru aparature Greja Voltera!
Ovaj signal uključivanja koji se poziva na pragu konačne smrti, mada više ne postoji nikakav talas spremnosti, nazivamo “efektom Delpas”. On potpuno odgovara pojavnoj slici koju očekujemo ukoliko duh ostaje da živi posle smrti, mogao bi da znači da ljudski duh u trenutku smrti napušta telo i da jedan majušni delić ovog duha, markiran u specifičnim molekulima pamćenja, pri tom ostavlja za sobom trag na televizijskom ekranu – u principu isto kao što i kakav metalni predmet izaziva signalni ton prilikom prolaska kroz sigurnosna vrata za otkrivanje oružja i eksploziva na aerodromima širom sveta…
Dato objašnjenje zvuči prilično, ali ne i sasvim logično. Kakve su moguće implikacije u slučaju da eksperiment dr Greja Voltera nije tačno interpretiran? Ukoliko nije nesporno da su njegovi pacijenti-ispitanici svojom voljom aktivirali uključenje ekrana, da li je nesporna i činjenica da su tačno formulisanim stavom “uključi se” to bili u stanju i da učine? Sumnjam. Možda je ekran aktivirala njihova koncentrisana energija, bez obzira na sadržaj u njoj smeštene poruke! Ukoliko je ovo tačno, onda je uključenje ekrana umiruće šezdesetsedmogodišnje pacijentkinje, koja je, podsećam, već dugo bila u komi i bez svesti o sebi i okruženju, mogla da aktivira za doktora Delpasa tada nepoznata energija – biofotona! Ovo objašnjenje čini mi se daleko primerenijim od ponuđenog.
Podsećam: foton je kvant svetlosti, a kvant je najmanja količina energije određena pri zračenju kao produkt Plankove konstante i frekvencije. Pored toga, foton je čestica bez mase i naboja.
Fotoni, Ajnštajn, međuzvezdani letovi, načelo neodređenosti, kvantna mehanika, Stiven hoking, talas spremnosti, eksperiment Delpas… ukoliko sve što je prethodno rečeno definišemo kao hipoteze, vreme je da konačno saberemo “dva i dva”, odnosno, dovedemo u logičan poredak i prevedemo u odgovarajući zaključak.

 Nematerijalni organizam

Živa ćelija organizma emituje deseti deo svog energetskog potencijala (biofotonske energije), dok devet desetina čuva u sebi. I upravo taj deseti deo energije je dovoljan da organizam opstaje, živi, da čovek funkcioniše, ponaša se kao živo biće. U trenutku smrti, međutim, oslobađa se (emituje) ukupna količina pomenute energije, znači svih “deset desetina” i život napušta ćelije, tkiva i ceo organizam.
Iz ovoga proizilazi da je svaka ćelija živog organizma u izvesnu ruku autonomna onoliko koliko i stanovnik jedne države: sama po sebi je autonomna, rađa se i množi sama, ali je istovremeno i strogo kontrolisana indukcionim poljem i potencijalom okolnih organa, sistema organa i celog organizma. Upravo zbog toga se neće, recimo, dogoditi da nokat izraste na čovekovom – nosu. Sama i umire, ali istovremeno je i sama za sebe mrvica života.
Dakle, u trenutku emitovanja kompletne energije, čovek tj. organizam umire i fenomen umiranja je upravo taj kompletan izlazak energije u obliku fotona iz svake pojedinačne žive ćelije jednog organizma nakon čega se ova dezintegriše odnosno trune i pretvara u biljnu hranu.
Isto se dešava kod programirane smrti ćelije, tzv. apoptoze.
O duši ne bismo mogli ništa da znamo da nije saznanja o fotonima, jer, duša je astralni organizam. Fotoni, međutim, nisu duša. Oni čine njen organizam čiji su nerazdvojni deo. “Idu” sa dušom koja, prilikom odlaska, odnosi sa sobom i život. U slučajevima kad ne povede “kompletan život”, vraća se. Otuda čudnovata oživljavanja. Ona, dakle, može da se vrati, ponovo “oživi” ukoliko nije kompletna energija, iz svih ćelija, izašla iz organizma. Iz ovoga sledi da je duša povezana “svetlom pupčanom vrpcom” (satkanu od fotona!) za telo. Postojanje ove niti života, koju je moguće videti i snimiti pod izvesnim uslovima, poznato je onima koji imaju mogućnost izlaska iz tela odnosno astralnog putovanja. “Uže od fotona” čini energija svih ćelija (života) i prilikom astralnih putovanja čak do devedeset posto nje može da napusti organizam… U svakom slučaju, dokle god postoji ta veza, to jest sve dok fotoni odnosno pomenuta energija kompletno ne napuste organizam, ovaj je biološki živ.
Rekoh, i duša je organizam. Reč je o astralnom, nematerijalnom telu sa svim funkcijama, odlikama i osobenostima jednog organizma. Naravno, ne telesnog. I nije reč o amorfnoj, bezobličnoj, neartikulisanoj, energiji. Naprotiv. Kao što je parče naizgled bezobličnog mesa sastavljeno od jedara, mitohondrija, miozina, aktina i plazme, hromozoma, hormona i čega sve još ne, i duhovno telo je specifično, sačinjeno od sistema strogo određenih međuzavisnih i uslovljenih raznorodnih energija. To što čovek na današenjem stupnju razvoja nauke i tehnologije nije u stanju da ih detektuje, definiše, razdvoji na sastavne elemente i izmeri, ni u kom slučaju ne znači da one i ne postoje. Da bismo ih otkrili i počeli da koristimo, nedostaju nam instrumenti. I sve dok ih ne budemo imali, moraćemo da se oslanjamo na “vančulne” sposobnosti pojedinaca koji su u stanju da ih, svesno ili nesvesno, detektuju pa čak i pojedinačno razlikuju.

Težina duše

Onog trenutka kad pomenuta energija postane vidljiva instrumentima koje će čovek napraviti, dakle identifikovana, merljiva i upotrebljiva, otvoriće se novo polje nauke – polje anatomije duše i bioenergije. Baš kao što je nekada atom bio “najsitnija nedeljiva čestica” materije a ćelija organizma, nauka o anatomiji duše počeće da se bavi njenim elementima, sastavom, organizacionim celinama, podelom pojedinih segmenata i “organa”, specifičnostima različitih vrsta energija… Ovo će, opet, otvoriti mogućnosti za merenje, otkrivanje i identifikovanje prisustva duša u određenom prostoru, samim tim i izradu instrumenata uz čiju pomoć će postati “vidljive”. A možda će, zahvaljujući ovoj mogućnosti, čovek konačno doći do trajnog rešenja vlastite egzistencije pa i mogućnosti posete ili čak seljenja u druge galaksije. Nema sumnje da bi iz saradnje materijalnog i astralnog sveta mogle da se izrode izuzetno interesantne i zanimljive ideje a, zašto da ne, i obostrana korist. U krajnjoj liniji, dovoljno će biti i samo to što će “odlazak na poslednji put” postati manje stresan budući da više neće biti “put u nepoznato”.
Suviše fantastično? Ko bi rekao da je čovek do pre nešto više od sto godina, vekovima i milenijumima sanjao da poleti!
Znajući, ili bar pretpostavljajući, stari narodi su se bavili pitanjem “težine duše”. Eksperiment Delpas je zabeležio trenutak kada fotonska energija napušta organizam, međutim, manje je poznato da je težina tela umrle osoba manja za osam do deset grama od one za života.
Da li je to zaista ta “težina duše”? Bilo bi, u najmanju ruku, neozbiljno kategorički to tvrditi, ali, vredi razmisliti…

 Nauka i Tarabići

- Lijepo je izgledo, moj kume Zarija. Na njemu nekakva mantija, a po njojzi ko da blago svijetle rojevi svitaca, samo nekom neopisanom svjetlošću. Taka mu je i glava bila… Bijela, a nekako svijetla… Cjelivah ga u ruku, a ona meka ko da vunu na preslici drži. Dodirnem ga po mantiji, a ona isto nako, kadivena. Sve mi se čini da bi rukom kroz njega mogo proći…
Zbog ovog, nestvarnog opisa, sveštenik Zaharije je bio uveren da je Mitar sve to sanjao ili halucinirao. Tada je između njih započeo, prvi put sumnjičav razgovor:
- Da nijesi ti to sve snijevao, moj Mitrašine?
- Kakvo snijevanje! Snijevam li ja, kume, kad vako, sad evo, s tobom govorim?
Ja mu na to reknem:
- More biti, Mitre, da si nešta, nako u snu, sam sa sobom razgovarao, pa se i kumi pričinjelo da s nekijem drugim pričaš…
- Bože, kume Zarija!… Je l’ ti to ona moja ženturina rekla da je viđela svijetlog popa kojeg uvodim u kuću i š njim razgovaram?
Ja mu reknem da jeste, a on mi unakrsti:
- E, pa ako sam to sve snijevo, nije mogla i ona snijevati isti san?
- Dobro, kume Mitre, a kako on ode od tebe i šta reče?
- Reče da će se jopet javljati i od ondaj mi se javi jošte nekoliko puta. Pošlje mi kaza da je vrijeme da se rastanemo te ja iziđoh u avliju da ga ispratim… Tako, polako, dođosmo do kućera, a njegova se prilika zaplasti k’o plast sijena i tako ga, nekako, nestade…
- Kako? – jopet ga priupitah.
- Pa, ne umijem da ti to objasnim ovijem, ljudskim riječima jerbo što gođ da ti rečem, jopet neće biti onako kako je uistinu bilo…
Ja ga zamolim da to pokaže kako zna, a on mi ondakar reče:
- Nekako se zgrudva te postade ko grudva snijega… Sjajna i ko zlatna. Jal’ grudva, jal’ ćasa, to ti ne umijem iskazati… Pošlje, to poleće u nebo i meni se činjaše da ode među same zvijezde…
Ovako je, navodno, prema “Kremanskom proročanstvu” (autora Dragoljuba Golubovića i Dejana Milenkovića), protekao jedan od razgovora prote Zaharija Zaharića i njegovog kuma Mitra Tarabića u kome je ovaj opisao susrete sa pokojnim stricem Milošem. Uprkos izvesnih sumnji u pogledu autentičnosti ovog razgovora, ovo je svakako najlepši i najplastičniji opis susreta “dva sveta” o kome sam do sada slušao i čitao. Zaista, ima li divnijeg od ovog opisa koncentrisane biofotonske energije!
Još jednom moram da podsetim: foton je kvant svetlosti, a kvant je najmanja količina energije određena pri zračenju kao produkt Plankove konstante i frekvencije. Pored toga, foton je čestica bez mase i naboja.
Koliko se, dakle, razlikuje opis Mitra Tarabića svog pokojnog strica i pomenutog citata iza koga stoje svetski naučni autoriteti?!
Po meni, gotovo savršeno se upotpunjavaju…

Želeo bih da napomenem da mi je fiziku predavao pokojni prof. dr Dragi Jovanović asistent Marije Kiri; dr Milan Janjić, laboratorija 49, Boris Kidrič – Vinča, sada u SAD jedan od najpoznatijih astro-hemičara, doktorirao kod pronalazača kontaktnih sočiva u Pragu;Zoran Bogićević elektroničar koji je prvi napravio liofilizator na Balkanu; dr Voja Simić, Vojni institut – Katanićeva; pokojna prof. Dr Slobodanka Veljković – PMF; veliku zahvalnost za podršku dugujem univerzitetskom profesoru Dragutinu Mariću.

prim. dr sci. Todor JOVANOVIĆ

POVEZANE TEME:   Lujza Hej    Živeti po Malahovu     Indigo i kristalna deca   DETOX  

Zašto sam odabrala feng shui   ORBS-tajanstvene kugle      Sok od pomorandže     

Intervju sa Nikolom Teslom    Life coach     Boje odeće govore o nama