OTROVI u hrani

IZVOR:  PRESS ON LINE
BEOGRAD 25. 01. 2011

OPASNO: zabranjeni herbicidi u hrani
Otrov u mesnim prerađevinama!

U Srbiji se u prodaji nalaze proizvodi koji u sebi sadrže opasne herbicide – izazivače raka, steriliteta, šećerne bolesti i atrofije mozga. Hrana proizvedena po kodeksu „alimentarijus” dozvoljena u SAD od prošle godine, dok je u EU zabranjena.



Na tržištu Srbije prodaju se prehrambeni proizvodi opasni po zdravlje i život ljudi koji su pravljeni po kodeksu „alimentarijus”, dokumentu Svetske zdravstvene organizacije, koji propisuje korišćenje štetnih sastojaka u proizvodnji. Direktor Ekološkog pokreta Novog Sada Nikola Aleksić tvrdi da se u proizvodnji po ovom „kodeksu” koriste genetski modifikovana jedinjenja, koja mogu izazvati rak, sterilitet, šećernu bolest i još 60 najtežih oboljenja.

Aleksić objašnjava da ovakvi proizvodi imaju oznaku poput piramide i da na njima piše „codex alimentarius”. On tvrdi i da ih na našem tržištu ima nezakonito, pa čak i u nekim poznatim domaćim mesnim firmama.

– Kod njih se prodaju viršle sa oznakom kodeksa „alimentarijus”, koje sam ja primetio nedavno – tvrdi Aleksić.

Zabranjeni herbicidi

Ovaj kodeks, koji je odredila SZO, za hranu i poljoprivredu u Srbiji nije usvojen jer je naša zemlja potpisnica Roterdamske i kopenhaške konvencije, koja je u suprotnosti sa njim.

Sporna oznaka… Proizvodi sa ovom nalepnicom su po kodeksu „alimentarijusu”

– Kodeks sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani. To će imati nesagledive posledice po zdravlje sadašnjih i budućih generacija. On propisuje da se u poljoprivrednoj proizvodnji koristi genetski modifikovano seme. Od 12 zabranjenih herbicida za zaštitu poljoprivrednih proizvoda, u kodeks je nedavno vraćeno sedam jedinjenja poput DDT-a, lindana, malationa i drugih otrova koji su zabranjeni pre više od 30 godina. Primera radi, DDT je 1972. godine zabranjen i kod nas, u Evropi i pre, zbog maligniteta, a sad ga vraćaju na listu. Lindan je pogotovo zabranjen za upotrebu pri uzgoju šargarepe, a malation se nekada koristio za prskanje komaraca. Takođe, po njihovim odredbama tačno se zna koliko goveđeg hormona rasta sme da se koristi prilikom uzgajanja goveda, i ako to odbijete, a članica ste Svetske trgovinske organizacije, platićete milionsku odštetu u dolarima. To se dogodilo sa EU pre 10 godina, kada je odbila kontingent govedine iz Amerike i Kanade – rekao nam je Aleksić.

Nesagledive posledice

Bivši republički veterinarski inspektor Miroslav Stojišić upozorava zašto treba izbegavati proizvode sa oznakom „kodeks alimentarijus”.

Aleksić: Novi nacizam

Nikola Aleksić iz Ekološkog pokreta Novi Sad tvrdi da je ovaj „kodeks” direktan nastavak nacističke filozofije čiji je cilj da se broj ljudske populacije smanji.

– Ti hormoni u životinjama kod ljudske populacije ubrzavaju polnu zrelost. Devojčice od osam godina starosti ulaze u pubertet, sa devet im rastu grudi, u 18. godini dobijaju rak dojke, a muškarci prostate – tvrdi Aleksić.

– Herbicidi koji se sastoje od opasnih materija koriste se za prskanje kukuruza, pšenice i drugih kultura protiv gljivica i parazita. Mnogi su odavno zabranjeni u Evropi, dok se kod nas uvoze. Ako se stoka hrani biljkama koje su njima prskane, ona će se zaraziti, a samim tim i meso neće biti zdravo po nas. Poput karagana, mogu da izazovu rak i mnoge druge bolesti – objasnio je Stojišić.

Direktor Industrije mesa „Matijević” Milan Jozanov rekao je za naš list da njihovi proizvodi nisu štetni, a sve glasine da se kod njih prodaju štetni proizvodi po kodeksu „alimentarijus” pripisao je zavisti pojedinaca.

– Poslednjih nekoliko dana pod pritiskom smo raznih neosnovanih optužbi koje dovode u pitanje zdravstvenu ispravnost hrane našeg preduzeća. Sve je izneto u cirkularnim pismima koja kruže Srbijom. Zavist pojedinaca i iznete laži plaćenika uvoznog lobija ne možemo zaustaviti, ali zbog potrošača moramo da kažemo da su ova pisanja zlonamerna i da su ovi tekstovi očito usmereni na pokušaj eliminisanja svega što je domaće i napredno. Mi smo izabrali put koji vodi intenzivnom razvoju i profitu, ali ne na štetu sopstvenog naroda nego u njegovu korist, a sve pod budnim okom nadležnih organa. Kažu da je na našim viršlama bila oznaka kodeksa „alimentarijus”, ali to je u stvari bila oznaka standarda HASAP, koju smo držali do 2009. godine – rekao nam je Jozanov.
5

Čelebićanin: „Alimentarijus” je poželjan

Načelnik republičke veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin, međutim, kaže za Press da kodeks „alimentarijus” predstavlja preporuke dobre higijenske i proizvođačke prakse i postupaka u proizvodnji koji garantuju bezbednost proizvoda.

– Ako je neko stavio znak „kodeksa”, ništa loše nije uradio. Ne postoji zakonska obaveza da se on stavlja, ali dobrodošlo je ako se neko pridržava postupaka u proizvodnji po njemu. Taj „kodeks” je zapravo preporuka organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i preporuka SZO. Apsolutno je u skladu sa svim važećim propisima – tvrdi Čelebićaninova.

LJ. RAČIĆ


 

One thought on “OTROVI u hrani”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Follow Me